Mislim da je bez veze više da se pravdam, što ne pišem češće… Malo me je popustila inspiracija, što se reči tiče, ali mi je zato kuhinja prometna k’o autobuska stanica!
Uzela sam da prebacim slike sa aparata i shvatila da do kraja godine (sledeće) ne moram ništa novo da spremam, pošto imam sasvim dovoljno materijala za obradu.
Ovu finu knjižicu sam dobila pre par godina i sva je lepo obeležena papirićima i tačno je naznačeno šta bih mogla da spremim. Ima jako finih recepata, pogotovo što su na našim prostorima retka ”ženska pića” i Višnjevača je piće koje se najžešće sreće. Ja u ponudi imam i nešto malo egzotičnije – Liker od čokolade. Čak ga i muškarci vole jako.
Tešnički, voćni likeri se mogu praviti od svake rakije i odgovaraćeg odnosa voća i šećera. Skoro sam čula da se određenim postupkom može ukloniti miris i boja jakih rakija, kako bi liker imao što bolju aromu.
Ovaj recept podrazumeva džin, maline i šećer. I dugo vremena ”ležanja” na Suncu. Svaki od ovih recepata kaže da teglu ili flašu treba čuvati na tamnom i hladnom mestu. Ja sve likere, u postupku pravljenja, držim na Suncu. Toplota podstiče alkoholno vrenje, u kombinaciji sa voćem i šećerom.
Likeri, kojima je baza rakija, stoje oko mesec dana na Suncu. Pošto sam prvi put koristila džin za podlogu, striktno sam se držala recepta. Čak sam teglu držala na tamnom mestu. Opažanje u odnosu na liker koji se pravi sa rakijom je da su maline ostale cele. U ostalim slučajevima se maline potpuno raspadnju i prilikom ceđenja su potrebne cediljka i gaza. Sada mi je bila potrebna samo cediljka.
Mala mana ovom piću je što mora dugo da stoji. Sreća, sezona malina se znatno produžila i sada ih ima od Maja do prvih mrazeva. Ja ih spakujem u džin početkom Juna i sada je pravo vreme da se procede. Pošto sam zadovoljna ukusom, pašće sigurno bar još jedna tura. Liker, spakovan u male flaše, može biti vrlo zahvalan poklon, zajedno sa teglicom džema i domaćim keksom. Nije ni čudo što moji prijatelji vole da im dolazim u goste…
Sastojci:
500 gr malina
500 gr šećera
1 litar džina
Ovo je kupovni džin, prosečnog kvaliteta, ne posebno skup, još kad je na akciji… Milina! Ja sam ljubitelj džin-tonika i pozadinski ukus ovog likera mi je mnogo bolji nego kada se pravi sa rakijom ili crnim vinom.
Dalja priprema je skroz laka i nema tu puno filozofije. Uzme se staklena tegla, zapremine dva kilograma i ređa se maline i šećer.
Bitno je da se maline operu pod blagim mlazem vode, kako se voće ne bi oštetilo. Poželjno je da maline budu što suvije, pa sam ih ja prala šaku po šaku i spuštala na ubrus, kako bi se cedile.
Naliti džin preko malina i šećera i dobro zatvoriti poklopcem.
Liker sada ide u ormar na terasi, da se zaštiti od Sunca.
Na svaka 2-3 dana je potrebno da se tegla blago protrese, kako bi se šećerni talog digao sa dna tegle.
Kako sam ovo radila prošle godine, mogu da napišem i slikovito prikažem ceo postupak, od početka do kraja.
Staviti gustu cediljku na plastičnu vanglicu i polako sipati sadržaj tegle. Kao što se vidi, maline su ostale cele.
Pošto ne znam za šta bi koristila alkoholisane maline, ja sam ih spljeskala, kako bi iscedila što više tečnosti iz njih.
Liker sipati u lepe flaše i zatvoriti.
Liker koji se drži dobro zatvorenim bocama može da stoji i po nekoliko godina.
Dok sam ja fotografisala, moj najmlađi brat Rade mi je čuvao leđa i čekao da dekoracija od malina bude slobodna za dalju upotrebu…
Možete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/
Prijatno!
micaprasica 