Hrono paprikaš

Postoji nekoliko kulinarskih misterija, koje me muče. Naziv za “paprikaš” je jedna od tih. Jelo, koje u naziv ima papriku, a u sastavu – ne!

Možda postoje i neke druge verzije, ali u ovu, domaću, oduvek ide crni luk, piletina, sok od paradajza i krompir. U nekim krajevima su, eventualno, knedle ili noklice zamena za krompir.

Ja sam rešila da u paprikaš ide paprika i tačka! Pošto krompir više ne jedem, mogu samo da se pravim da ne postoji i tiho patim… 😉

U suštinu, nikakvu toplu vodu nisam izmislila. Ovo je čista improvizacija, u skladu sa ograničenjima.

Poznata sam kao neko ko pravi ogromne zalihe hrane. Nek se nađe… Šta je kuća bez 10 kg brašna, raspoloživog u svakom trenutku?!

Tako sam spakovala, u par kesica, seckani paradajz, paprike i luk i zamrzla. Možda mi se u sred januara prijede bećarac… 🙂 Tek sam skoro videla da indentična mešavina ima da se kupi. Smrznuta i spakovana u kese od 400 gr, na raspolaganju tokom cele godine. A ja arčim mesto u zamrzivaču… Da se nađe!

Tu mešavinu sam ovog puta iskoristila i jelo je premašilo moja očekivanja.

Sastojci su skroz odokativni:

2 bataka, bez kostiju

500 gr mešavine za bećarac

2-3 čena belog luka

img_7447

Batake, bez koske, sam isekla na manje komade i propržila na ulju od komine.

Kada je meso porumenelo, dodala sam smrznuto povrće. Svaka kesa je, od prilike, teška 500 gr.

img_7448

Kada se povrće raskuva, dodati izgnječeni beli luk. Još malo sve propržiti, al ne previše, da beli luk ne bi izgubio svojstvo i ukus.

Ja sam, po običaju, preterala i dodala 5 čenova. Ipak se treba boriti protiv zimskih virusa. Čisto da se zna, do kraja dana nisam izlazila iz kuće 🙂

img_7449

Kako je većina tečnosti isparila, jelo se moglo služiti i u plitkom tanjiru. Posula sam malo dimljene paprike, da izgleda lepše a i da bude ukusnije.

Nije neka pamet i mudrost al je dobra ideja, kad se prijede nešto toplo a hrono.

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno!

Advertisements

Madleni

Negde sam probala ove divne francuske kolačiće ali pojma nemam gde! Skoro sam ih i zaboravila, dok ni nisam naletelena na recept.

U slobodno vreme, koga je sve manje, volim da listam narodni kuvar i tu pronalazim ideje i inspiraciju. Obeležim stranice kuvara i odprilike znam šta bih spremala i za koju priliku. Ovaj recept je obeležen kao brzinski i jednostavan.

img_7828

Pleh je malo specifičnog oblika. Kolačići su u obliku školjki. Bar mene na to podseća 🙂

Viđala sam u limarskim radnjama pojedinačne modle al to bi trajalo mnogo dugo i bila bi povećana verovatnoća za kuhinjske povrede.

Kako kuburim sa vremenom, ni drage bivše kolege nisam skoro videla. Jednog dana rešim da ih posetim al ne mogu praznih ruku da idem, nije red. A od mene su navikli da je samo domaće spremljeno 🙂

Bilo je 9 sati uveče kada sam odlučila da se sutra dan iznenadno pojavim na bivšem poslu i konsultujem frižider, za ideju. Maslac uvek imam u kući. U prodavnicama, koje su specijalizovane za mlečne proizvode, može da se nađe po nižoj ceni, nego u marketu. Čujem da neke domaćice nisu zadovoljne al ja mu još nisam našla manu.

Sve ostale sastojke svaka kuća ima:

3 jaja
120 g  brašna
120 g maslaca
120 g šečera
1/4 kašičice soli
1/2 kesice praška za pecivo

img_7503

Jaja umutiti sa šećerom i solju. Dodati otopljen maslac, ohlađen do sobne temperature. Brašno i prašak za pecivo pomešati i dodati u umućenu smesu.

img_7505

Dobro oprati jedan limun. Ja imam specijalnu četkicu za pranje voća. Istrljam citrusno voće sodabikarbonom i dobro isperem. Samo pod tim uslovom koristim rendanu koru.

Dodati rendanu koru jednog limuna i sve promešati.

img_7507.

Izvaditi žicu od rerne i istu uključiti na 180 C.

Udubljenja u plehu puniti do 3/4 visine. Pošto su ove modle baš male, smesu sipati malom kašikom. Naravno, ja sam malo žurila i moji Madleni su bili malo debeljuškasti.

img_7518

Madlene peći oko 10 min, odnosno dok ne dobiju zlatno žutu boju. Moji su malo prepečeni, pošto ja radim 10 stvari u isto vreme…

img_7515

Vruće Madlene valjati u prah šećer. Mogu da stoje 3-4 dana u zatvorenoj kutiji i lepi su kada se umaču u kafu ili čaj.

Ovo prilikom su potrajali celih pola sata, mašala… 🙂

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno kolege!

Korpice sa pijanim višnjama

Sećate se da sam pravila onaj divni, pitki liker, koji se zove Višnjevača? Sećate se da je bilo reči o tome kako oceđene višnje ostavljam u kesice, pa u zamrzivač? Nekako nisam uspevala da im nađem pravu namenu. Stavljala sam ih u običan patišpanj kolač ili u sos za sladoled. I nisam bila zadovoljna kako ih iskoristim jer sam smatrala da mogu baš doći do izražaja.

Ćaskam tako sa sestrom od tetke, budućom novinarskom zvezdom, inače slabo zainteresovanom za kuhinju i kuvanje. Ali je mlada dama šampionom u degustaciji, sa vrlo istančanim ukusom i osećajem za ironiju 🙂

Kukam ja kako mi je zamrzivač krcat i da mi je san da imam sandučar u koji bi mogla vola da spakujem (po gabaritu). Između ostalog, pomenem i te sporne pijane višnje. Mladoj novinarskoj zvezni su se momentalno zacaklile oči, prisetivši se kolačića koja je spremala njena majka, a moja draga tetka. Kaže, sipaš koladu u papirnu korpicu, staviš 1-2 višnje i zaliješ čokoladom. I gotovo!

Tada su se meni zacaklile oči jer mi je momentalno bila rešena i jedna od tri vrste kolača, koje spremam za Svetog Nikolu.

Varijanta, koju sam pravila i nosila na posao u čast svog godišnjeg starenja, je mrsna ali postaje posna, zamenom samo jednog sastojka.

 

Mere su vrlo diskutabilne ali približno:

250 gr čokolade za kuvanje

100 gr maslaca

višnje iz višnjevače

malo mlevenih oraha, za posipanje

img_7756

 

Od ove mešavine čokolade i maslaca je ispalo oko 30 korpica. Koristila sam veće korpice, u koje staju 2 višnje. Pošto sam izvadila malo više višanja iz zamrzivača, iste su stajale u frižideru još 2 dana i bile iskorišćene za posnu varijantu kolača.

img_7755

Otopiti maslac i čokoladu. Ja sam koristila rernu i dobrih 50 C za otapanje čokolade.

img_7758

Na dno papirne korpice sipati po malo mešavine čokolade i maslaca.

img_7759

U svaku kopricu stavljati 1-2 višnje, zavisno od veličine, ploda i korpice.

img_7763

Zeznula sam se kad sam pomislila da neću morati da koristim kašiku i da ću moći da izlivam direktno iz lončeta. Morala je da se potegne kašika i da se tako prelivaju višnje.

img_7762

 

Dok je čokolada sveža, svaku korpicu posuti sa malo mlevenih oraha, badema ili lešnika. Tako ja pravim krš na se strane al sve posle sredim, majke mi… 🙂

img_7772

Kolačiće ostaviti na hladnom mestu, da se stegnu.

Pošto je ovo bilo rođendansko čašćenje, par kolega se požalilo da su ih 2-3 korpice u kontinuitetu, ”udarile u glavu” 🙂

img_7777

Ove korpice postaju posne, zamenom maslaca sa margarinom. Mere su iste.

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno!

Prokelj u slanini

Giros darling ne može prokelj očima da vidi! Kad ga vidi na pijaci, u stanju je da protrči pored tezge sa istim.

Meni je dugo trebalo da ga prihvatim i uvrstim u ishranu. Naravno, samo kad giros darlinga nema u blizini. Pošto ovih dana kuvam samo za sebe, rešila sam da dam sebi oduška i kuvam ono što samo ja jedem.

Tog jutra sam malo okasnila na pijacu i kao prava domaćica, stigla oko 1, pola 2 popodne. Naravno da se sve bilo probralo i onda sam redom išla, od tezge do tezge, i pažljivo gledala šta mi je preostalo. Na celoj pijaci je jedna tezga imala prokelj i to nešto malo. Konverzacija:

  • Dobar dan, koliko je prokelj?

– Ćero, mnogo je dobar!

  • Vidim, a koja je cena?

– Hoćeš sve da nosiš?

  • Možda i hoću, ako mi kažete koja je cena…

Tako da sam pazarila 2 kg prokelja za simboličnih 200 din 🙂 Još sam dobila i praziluk u pola cene 😉

Dragog nekad bude sramota od mojih ”pijačnih” konverzacija i onda ide sa kesama i pravi se da me ne poznaje…

Sa slaninom je već ustaljena šema. Fini momci me puste da prvo sve lepo razgledam i izaberem parče koje će tanko da mi naseku.

 

Odokativne mere:

500 gr prokelja

300 gr slanine

200 ml soka od paradajza

img_7484

Prokelj oprati i prokuvati par minuta. Procediti vodu i pustiti ga da se malo ohladi.

img_7485

Na dno posude za pečenje sipati malo soka od paradajza.

Krupnije komade prokelja rolovati u slaninu i ređati na dno pleha.

img_7486

Pošto bi bilo prejako, da je svaka loptica prokelja u slanini, one sitnije plodove sam koristila za popunjavanje praznina. Ceo celo je izgledalo kao neki cvetni aranžman.

img_7492

Peći na 160 C, dok slanina ne postane staklasta. Ja sam pustila i malo duže pa je slanina bila i malo hrskava. Ko nije u restrikciji, može posuti i malo rendanog kačkavalja. Za ove van restrikcije, mlečni proizodi u vreme ručka ne treba da prelaze u naviku. Meni je bilo dobro i bez kačkavalja i trajalo je tri dana. Ukusno i ekonomično..

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno!

Veveričin kolač

Fit tetka je ovaj recept isekla iz nekog ženskog nedeljnika i isti je odmah bio prihvaćen. Ovo je jedan od onih kolača, koji diže iz mrtvih! Kalorijska i šećerna bomba, usta puna ukusa a srce puno radosti.

Ovo je prvi put da sam ga pravila, čak mi se malo i prepekao. Nekako sam odlagala spremanje, čak par godina. Bojala sam se kako će fil da mi ispadne, da ne zagori i tako dalje. A poznata sam po tome da se lako zamajem i ostavim šporet da radi svoj posao.

Ovog puta sam čvrsto odlučila da se osmelim. Odvojila sam celo popodne za ovaj projekat, pozajmila pleh za tart, od fit tetke i krenula u akciju.

Prvo se snabdeti sa:

200 gr maslaca

350 gr brašna

400 gr šećera

1 kesica vanilin šećera

1 jaje

150 gr oraha

150 gr lešnika

250 ml slatke pavlake

1 žumance

1 kašičica šećera u pragu

img_7126

Maslac iseću na listiće i umutiti ga sa brašnom, 150 gr šećera, jajetom i vanilin šećerom.

img_7127

Dobije se mrvičasta masa, koja će se mešenjem povezati.

img_7129

Napraviti loptu od dobijenog testa i staviti ga u kesu, pa u frižider na bar 2 sata.

img_7139

Preostali šećer staviti da se karamelizuje, vodeći računa da ne zagori.

img_7141

Orahe i lešnike grubo iseći i dodati ih karamelizovanom šećeru. Počeće da se prave niti od šećera. Dobro promešati.

img_7142

Sipati mlečnu slatku pavlaku i mešati dok se masa ne poveže.

img_7138

Uzeti 2/3 testa i rastanjiti ga na papiru za pečenje. Pleh podmazati i pomoću papira, preneti testo u pleh. Dovoljno je u uhvatiti ivicu papira i gornjom površinom testa obložiti pleh.

img_7144

Sipati fil na koru i rasporediti ga ravnomerno.

img_7145

Ostatatk testa, takođe, rastanjiti na papiru za pečenje i položiti ga preko fila.

img_7147

Peći na 180 C, oko 45 min. Pomešati žumance sa prah šećerom i 10- ak min, pred kraj pečenja, premazati kolač.

img_7151

Sačekati oko pola sata i izvaditi kolač iz pleha. Malo će biti nezgodno za sečenje i neuglednog izgleda ali ukus će sve opravdati.

Preporuka, na mlak kolač staviti kuglu sladoleda od vanile.

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno!

Sladak kupus

Otišao giros darling kod svojih u Bor i ostavio me da samujem 😦

Jedina dobra stvar, u celoj priči, je što sada oboje jedemo ono što ovo drugo ne voli. On se davi u maminim sarmama i ja kuvam čorbice, prokelj i sladak kupus.

On sladak kupus ne želi ni da vidi, kamo li da ga jede. Pošto mi je glupo da spremam dva ručka, njegovo odsustvo je bilo idealna prilika da spremim lonac kupusa i uživam par dana u istom.

Kada spremam jela koja su ”tradicionalna”, volim da se konsultujem na više strana i čujem kako to žene spremaju. Fit tetka, baba i deda su se složili da kupus, sladak ili kiseo, traži jače i masnije meso. Jagnjetinu, na primer.

Koleginica Jana kaže da ona ubaci, u kupus, svo povrće koje joj se trenutno nađe u kući. Zadnji put je i bundevu bila dodala ikaže da je kupus bio fenomenalan! Eto ideje…

Odem na pijacu, izaberem srednju glavicu kupusa i zdravo parče bundeve. Malo za kupus a malo za čorbu. Praziluk i parče junećeg mesa, kupus je pevao iz šerpe!

Posle dužeg vremena sam krenula sa posla i prva pomisao mi je bio ručak. Čovek bi pomislio da mi je na meniu Lazanja, u najmanju ruku. Toliko sam žurila da sam skrenula u ulicu, gde je to inače zabranjeno i tu su me dočekali čike u plavom. Tako da sam posle kupusa imala i dezert, u obliku uplatnice za saobraćajni prekršaj. Žali Bože, šta sam slatkog kupusa mogla naspremati za te pare…

Mere su skroz odovativne:

300-400 gr junetine

1 srednja glavica kupusa

1 struk praziluka

1 manje parče bundeve

500 min soka od paradajza

img_7644

Praziluk iseći uzduž i dobro ga oprati. Iseći ga na krugove i propržiti na ulju od komine.

img_7650

Kada praziluk omekša, dodati juneće meso, isečeno na kockice.

img_7651

Bundevu iseći na krupnije kocke i dodati u luku i mesu.

img_7654

Kupus iseći na pola, pa na osmine. Oprati ga i dodati u šerpu. Kuvati poklopljeno, dok kupus malo ne kalira.

img_7655

Sve naliti sokom od paradajza (bez šećera) i poklopiti šerpu. Na niskoj vatri kuvati, dok većina tečnosti ne uvri.

img_7671

Ohlađenu šerpu sam smestila na terasu i podgrevala po potrebi.

Ovo jelo je hrono ali u restrikciji, izbaciti bundevu iz recepta. Termički obrađena bundeva ima visok procenat šećera i ne treba je prečesto jesti.

Mozete me pratiti na facebook-u: https://www.facebook.com/micaprasicafoodblog/

Prijatno!